Life style: Ko vežba zlo ne misli

20:47

Istraživanja pokazuju da savremeni čovek sve više vremena provodi sedeći, što kod kuće, što na poslu. Kada se tome dodaju sati koji prođu u spavanju, ispada da se najmanje krećemo. Stručnjaci upozoravaju da smo zbog toga izloženi brojnim zdravstvenim rizicima, bez obzira jesmo li pušači ili nismo, da li smo skloni alkoholu ili ne, odnosno gojazni ili mršavi. Rešenje je u predanom i čestom fizičkom vežbanju. Neki to rade u teretanama, neki kod kuće

Posle dizanja iz kreveta i jutarnje higijene, savremeni čovek najčešće poseže za kafom sa kojom seda u – stolicu. On sedi i dok se vozi do kancelarije u kojoj ga, uz kratke prekide, čeka najmanje osam sati – sedenja. Posle radnog dela dana, odlazi kući gde se sa daljinskim upravljačem „zavaljuje” u fotelju radi prepuštanja TV-programu ili ispred kompjutera, u stolicu koja je možda potpuno ista kao ona u kancelariji. Kada, za promenu, sa kolegama ode na piće ili sa porodicom u bioskop, on opet sedi.
Futurističke spekulacije kažu da će čovek u procesu evolucije ostati bez nogu. Zapravo, neće baš sasvim, jer će se one transformisati u još jedan par ruku. Futurolozi objašnjavaju da će se to dogoditi jer homosapiens neće imati razlog da hoda. Umesto toga, preko će mu biti potreban još jedan par ruku radi pritiskanja dugmića po svakojakim spravama koje će ga okruživati. Ovo će naročito važiti za ljude koji se otisnu u svemir gde, zbog bestežinskog stanja i nema uslova za hodanje kao na Zemlji.
Ali, ne moramo ići tako daleko u budućnost. Nažalost, medicina već beleži štetne posledice koje izaziva predugo sedenje. Više istraživanja pokazuje da je to jedan od faktora koji drastično povećavaju rizik od bolesti sa smrtnim ishodom, kao što su kardiovaskularni problemi ili rak. Prema tim istraživanjima, narušavanje zdravlja zbog dugog sedenja pogađa sve ljude, bez obzira na to da li su pušači ili ne, da li su ili nisu skloni alkoholu, jesu li gojazni ili mršavi…
Stoga istraživači šalju dramatična upozorenja da je dužinu sedenja tokom dana potrebno skrati, a da se istovremeno poveća nivo fizički aktivnosti. U urbanim sredinama to je moguće izvesti na različite načine, najčešće uz „fingiranje” fizičkih potreba. Na primer, na posao se može krenuti malo ranije kako bi se do kancelarije pešačilo jednu ili dve stanice na linijama gradskog prevoza, auto treba parkirati dalje od posla sa ciljem da se dobije prilika za barem malo šetnje.

Javne teretane

Ipak, značajnija korisnost od fizičkih aktivnosti u urbanim sredinama postiže se tek čestim i predanim vežbanjem na otvorenom ili u zatvorenom prostoru, džogingom, vožnjom bicikla ili rolera. Teretane su naročito privlačne jer one nude mnoštvo načina za vežbanje. Savremena vežbališta su opremljena najrazličitijim spravama, ona su organizovana konceptualno tako da postoje zasebne celine: centralni prostor, kardio-arena, odeljci za individualne vežbe… Aktivnosti se sprovode uz nadzor stručnjaka za fitnes, nekad i lekara.
Teretane korene vuku iz antičkih vežbališta u kojima su se vojnici spremali za ratove, a gladijatori za atraktivne borbe pred publikom. Prva vežbališta u zatvorenom pojavila su se pri gimnazijama i univerzitetima u Nemačkoj, sredinom 19. veka. U narednim decenijama ona su masovno izgrađivana u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. Teretane i biznis spojili su se u drugoj polovini 20. stoleća u Sjedinjenim Državama, ali ne toliko zbog zdravlja, koliko zbog potrebe za lepšim izgledom gradskih momaka i devojaka.
Međutim, nisu svi u prilici da odlaze u teretane: negde ih jednostavno – nema, kao što je slučaj sa manjim sredinama, u velikim gradovima mnogi koji bi možda i išli odustaju od te namere jer smatraju da su suviše daleko. Iako sume novca koje treba izdvojiti za boravak i vežbanje na ovakvim mestima generalno nisu visoke, za neke su to izdaci koje ne mogu da priušte. I četvrti, ne manje bitan faktor koji odbija potencijalne posetioce teretana je stid, zbog telesne građe, viška kilograma, nespretnosti u fizičkim aktivnostima…
Bez obzira zbog kojeg od ovih razloga ne posećuju vežbališta, neki se odlučuju da kod kuće obezbede uslove za održavanje fizičke spremnosti. U zavisnosti od veličine prostora i finansijskih mogućnosti, oni osmišljavaju male, privatne teretane. Najpredaniji u tome se dovijaju na svakojake načine kako bi izbegli prostorna i materijalna ograničenja, pa sami prave sprave ili kupuju one „portabl”, odnosno sklopive, zatim višenamenske naprave za vežbanje na kojima je uz male izmene moguće izvoditi različite aktivnosti.

Kućna varijanta

Kada se malo razmisli, lako se shvata da postoji mnoštvo mogućnosti za vežbanje u kućnim uslovima. Nekima je dovoljan CD ili DVD plejer u koji se stavlja disk sa audio ili video instrukcijama. Ta varijanta zadovoljava pristalice aerobika, joge i još neki istočnjački veština za vežbanje. Uz minimalna ulaganja moguće je stvoriti mesta za fizičke aktivnosti koja ne opterećuju često skučen stambeni prostor. Primer za to su šipke za razgibavanje koje se montiraju na okvirima vrata.
Minimalna ulaganja u fitnes opremu su i nabavka sitnih predmeta za vežbanje, kao što su mali tegovi, gume za stezanje, opruge sa ručkama za rastezanje i slične naprave (neki se verovatno sećaju „stomak-eliminatora” koji je primer prvog proizvoda prodavanog po konceptu tele-šopa na prostoru nekadašnje Jugoslavije). Prednost ovakvih sprava je, osim što nisu skupe i to što zauzimaju malo prostora, lako se vade iz fioka i ormara, izvlače ispod kreveta i tamo vraćaju posle vežbanja. Ipak, mnogi su sumnjičavi po pitanju korisnosti.
Veće izdatke i prostor zahtevaju naprave koje nude ozbiljnije mogućnosti za vežbanje. Primer za to su sobni, trenažni bicikli. U prodaji se danas mogu pronaći uglavnom oni magnetni, koji imaju displeje na kojima se tokom vežbanja prikazuju podaci o pulsu, utrošenim kalorijama, broju virtuelni kilometara koji su pređeni okretanjem pedala u mestu i slično. Pošto ovakve sprave po pravilu zahtevaju više prostora, proizvođači su ponudili kompromisnu varijantu, reč je o biciklima koji se sklapaju poput stola za peglanje.
Ozbiljne teretane u kućnim uslovima traže dosta novca i prostora, najčešće celu prostoriju. Oni koji je nemaju, pribegavaju adaptaciji pomoćnih prostorija kao što su podrumi i tavani. Takva vežbališta imaju više sprava, među njima su osim trenažnih bicikala i pokretne trake za trčanje u mestu (one mehaničke su jeftinije, znatno skuplje su sprave čije trake se samostalno okreću), zatim naprave za vežbanje različitih grupa mišića. Kompletna kućna teretana može da košta i preko 10.000 evra.

Vežbati što više

Ima li smisla vežbanje u teretani, kućnoj ili onoj javnoj? Iako neka istraživanja pokazuju da je to samo zamagljivanje činjenice da savremeni čovek živi izuzetno nezdravo i da je efekat vežbanja (naročito ako ono nije svakodnevno i ako je kratko) po opšte zdravlje zanemarljiv, većina lekara predlaže ovakve aktivnosti. Doduše, oni upozoravaju da izbor vežbi i sprava treba podrediti konstituciji i zdravstvenom stanju vežbača, a ne njegovim željama i fiks-idejama.

Završna poruka je: vežbajte što više. Do posla i prodavnice pešačite ili idite biciklom, umesto kolima, odnosno javnim prevozom. Smanjite vreme provedeno ispred televizora ili kompjutera u korist vežbanja u kućnoj varijanti. A ako u svom domu ne možete da obezbedite uslove za fizičke aktivnosti, idite do teretane umesto u kafiće i restorane. I tamo ćete pronaći društvo, slušaćete dobru muziku, poslužiće vas pićem. Naravno, voćnim sokom umesto alkohola. 

You Might Also Like

0 коментара